Političari često koriste bombastične termine u svojim obraćanjima, pa tako malo veći napor da se nešto u društvu poboljša nazivaju borbom, a čim je neka vanrednija situaciju, odmah su u ratu sa nekim, ili nečim. E, upravo ta politička retorika se preselila u poslovni svet i u oblasti ljudskih resursa stigosmo do RATA ZA TALENTE!
Ratovi uvek donose nesagledive posledice, međutim ovaj „rat za talente“ je izrodio najrazličitije modele upravljanja i krstio ih nazivima korporativna kultura, brendiranje poslodavca, analitika ljudi, iskustvo kandidata…. Sve u cilju privlačenja i zadržavanja najboljih talenata.
Rekao bi čovek da se borbe u ovom ratu vode između kompanija, bilo onih velikih u kojima „svi žele da rade“, ili onih malih i srednjih sa fantastičnim idejama i proizvodima, a koje bi uz pomoć najboljih talenata mogle da naprave proboj čak i na globalno tržište.
Ipak, imam utisak da se „rat za talente“, uprkos svemu i dalje dešava između poslodavaca i kandidata.
Evo par zapažanja zašto tako mislim…
Korporativna kultura – korporativna kultura je nešto što bi moralo da bude beskompromisno dosledno. Čak i organizacije za koje važi jaka korporativna kultura su sklone tome da prave kompromise u vezi sa nepoštovanjem korporativne kulture pravdajući to rečenicama poput „mi znamo da je drkadžija prema ljudima, ali je on super za biznis“.
Brendiranje poslodavca – Odličan koncept koji treba da objedini marketing, ljudske resurse i interne komunikacije. Uprkos fantastičnim primerima, većina ovih strategija je, po mom mišljenju, okrenuta na unutra i kompanije govore isključivo o sebi, bez direktnog povezivanja poruka sa talentima koje priželjkuju. Previše je ovde „štap i šargarepa“ pristupa, za moj ukus
Iskustvo kandidata – uz svu tehnologiju na raspolaganju i dalje imamo jako visok procenat kandidata koji ne dobijaju nikakvu povratnu informaciju o ishodu procesa regrutacije. Ovo možda deluje kao detalj, ali je pre kratkoročno gledanje na talente. Neki profili nam možda ne odgovaraju u ovom trenutku, ali će nam možda zatrebati u budućnosti. Mnogo teže ćete uključiti kandidata u novi proces selekcije, ako mu u nekom ranijem niste odgovorili.
Kakav će biti uticaj COVID-19 krize?
Ono što se čuje svuda je da posle ove krize više ništa neće biti isto. Da li je baš ova situacija prekretnica koja će svet promeniti iz korena i na bolje, iskreno NE ZNAM. Srce mi kaže da se nadam, a glava mi kaže da sumnjam.
Biznis – šteta je već ogromna! A da li je? Svetska ekonomija već decenijama opstaje na nekom virtuelnom novcu, pa ako se gleda iz tog ugla, ovo je možda samo resetovanje, ali ne i šteta. NE ZNAM. U svakom slučaju, kompanije će se reorganizovati, optimizovati, digitalizovati, transformisati… šta god da je potrebno da bi se sačuvao kapital. Neki će i prestati da postoje iz ovog ili onog razloga.
Pojedinac – očekuje se da pojedinac iz ove krize izađe sa više empatije, humaniji, orijentisan ne samo na sebe već i na dobrobit zajednice. Da li će to biti tako? NE ZNAM.
Jednog dana, kada na globalnom nivou bude proglašen kraj „rata sa virusom“, pojedinac će na raspolaganju imati samo jedan garantovani resurs - SEBE. Moraće da sagleda taj novi svet i okruženje u kome se nalazi. Poput kompanija koje će se transformisati, pojedinac će morati da u tom novom svetu ponovo otkrije svoju svrhu, (re)definiše ciljeve i prioritete i opredeli resurse. Drugim rečima, ili ćemo redizajnirati postojeći, ili kreirati iz temelja svoj ŽIVOTNI PROJEKAT. Posao je samo jedan segment tog projekta.
Iako o životnom projektu pričam već nekoliko godina na svojim treninzima za regrutere, na nešto drugačiji način, za ovu odličnu kovanicu na koju sam nedavno naišao prevodeći jedan tekst fza PDA Blog, moram da zahvalim Faber Zapata Agudelo.
ŽIVOTNI PROJEKAT pojedinca postaje ultimativna odrednica za budućnost regrutovanja talenata. Zašto?
Možemo uraditi sve svojim kampanjama brendiranja poslodavca da privučemo najbolje talente, možemo imati fantastičnu korporativnu kulturu i okruženje, možemo pružiti fantastično iskustvo kandidatima… MOŽEMO! Možemo identifikovati sve kompetencije koje su nam potrebne, sve karakteristike ponašanja, sve potencijale kandidata. MOŽEMO i imamo alate da to uradimo.
Međutim, ako ne uspemo da dokažemo kandidatima i uverimo ih da svim tim što imamo da ponudimo pomažemo ostvarenju njegovog/njenog životnog projekta, a ne samo naših poslovnih ciljeva, taj talenat vrlo verovatno neće biti deo naše organizacije.
Potražite mesto za svoju korporativnu kulturu i svoj brend u životnim projektima svojih kandidata. Potražite sličnosti vašeg „korporativnog projekta“ i životnih projekata kandidata, jer će to omogućiti da se oba projekta odvijaju uspešno, paralelno.
Ako nastavite da tražite kandidata koji se savršeno uklapa, vaš korporativni projekat postaje važniji, a ne postoji ništa čemu ćemo dozvoliti da naš sopstveni život gurne u drugi plan.
Životni projekti pojedinaca su postojali i pre COVID krize, samo su sada postali važniji.
Dragan Vukosavljević
Konsultant za razvoj
Rat za talente posle COVID-19